Gde se sumpor rađa
I plamen ?ivi iz tla
Ogoljene kro?nje ?apuću
I zemlja je mrtva, jalova

Gde gine svetlost, mre
I sivilo beskrajno grli svod
Vetar kuka i zavija
I vučji se lave? lomi gudurom

Gde huču vrtlozi vremena
I crnilo beskrajno ljubi svod
Gde du?e moraju u okove
Kad umru, u temelje ognjene

Tu se uzdi?u dveri Nava
Tu sedi Črt u ?ari?tu
Na prestolu od zlata
Tu idoli krsta ni?tavni su

Neumoljiv danak-sud
Svima koji umrli su!

Propast hri?ćanske la?ne biti
Počiva na o?trici mača Čorta
I ovaj kamen mesom kopnjen
Čuvaće zemlju od krsnoga roda

Mesec je sad sa nama
Vla?ići gospodare svodom
Crna bo?anstva vladaju
Na?om sudbom i grobom

I ja, dr?aću mač ka njima
I ja, pagansku krv ću liti
I ja, skrnavitelj "svetog" krsta
I ja, demonsku snagu piti

Mesec je sad sa nama
Iskrene snage vrh
Svrgnimo hri?ćanskog gada
Balčak u ruci il' smrt!

Morana je sad sa nama
?uma je na? dom
Bes, tame vladar
Spaliće hri?ćanski rod!

Svojeg su boga satrali ?idovi
Za?to ja da klanjam mu se?
Ognjenim krstom napali kerovi
Sinove zemlje -- svetim se!

Oh, kako vas mrzim sve...!!!

Truloga hrasta gnjilo se deblo
Apokrife istočnika raspeto telo
Poroda sina kurvinog
Nazarećanina prokletog

Nek' se nji?u kro?nje bez ?ivota
Nek' noćas sve za mene mre
Sunce vi?e da ne izađe
Bela zora nikad ne svane

Nek' se nji?u kro?nje bez ?ivota
Nek' noćas sve za mene mre
Jalova je grudba ispod groba
Crna kuga da vas izjede

Čorte za tebe ?rtvovaću
Hri?ćansku vrstu
Čorte, samo se slabost
Rađa na krstu

Noć plamena dolazi
Mr?njom da me ispuni
Krvi je do kolena
Guta hrista crnica
Noć plamena nastupi
Pada toranj crkveni!

Đavolji moje du?e je kroj
Nad srcem bije rogatog broj
Crna mi krv k'o gavrana soj
Večni pogled ka smrti je moj

Meso ?to nosim đavolu kosim
Po mudrosti sudim tamu da probudim
Zadahom gneva, slabost odoleva
U gordosti moga, od crnila zloduha

Oko je moje bezdano, duboko
Do granica gde svetlost nema lica
Gde ponori susti?u ponore
A led'na du?a u kiselom pere
Gde glasovi rađaju jauke
A sene zloslutne od iskona muke

Proklet da si raspeto kopile
Jalovo seme umornoga starca
Umiri u mukama sada i do naveka
Zanavek proklet da si u vatrama
Nava...

?ibaću ti du?u
U ponorima večnosti
Gnjilim i smradnim
Zadahom beskonačnosti
Pro?draću srcad
Sinova i ?ćeri va?ih
I utreti put krstu
Iz zemlje na?e...

I kao ?to sve vene i truli
I kao ?to sve u smrt hrli
Zdrobljeno u ti?ini
U čemeru i tmini
Srce ti osta u večnoj praznini,
Seti i čumi

"Kleče mr?ave glave pred
likom boga svog... mole, no
tamo samo ćuti raspeti bog"

Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve ?to mu i pripada
On je iskra čekića
Nakovnja mog srca

Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
Đavolu slu?im
Dok telo od du?e ne rastavi

A ti, ti si sve ?to vene i truli
Ti si sve ?to u sutonu se raspada
Ti si slabost ?to no? u leđa
Zabada, ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mr?nja

Blagoslovljen usijanim ?elezom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu

Nagnjen nad drven obrnut krst
Pod stupovima slepe vere krvari
Slab i ?alostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli

Serbiom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U naručje mrtvom bogu poslao
Sam stado -- sinove i ?ćeri
Udari sekira preko
Bespomoćnog potiljka
Le?ina se preko
Klisure strovalila
Nek sad u smrti
Pronađe svog gospoda

Ugaslo, u paučini kandilo
Krvari i plače ikona
Kuka, dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova

Čas je sada, o majko
Da konačno prozbori? ti
Kroz sinove tvoje časne
Poruke kralja pronesi

Da istini kobnoj li?emo skute
Nek krvavo zausti reči bolne i krute
?to boleće silno onog ?to pljunu
Večnosti tame, paganske pute!

Rane su matero tvoje duboke
Vekovi gnojni le?e u njima
Smrad ih opseda grozni
A kr?teni smrad se zove!

Mleko gorčine kojim dojila ti si
Ogavnim grlima guta?e
Ne, ne be?e im dovoljno
Grudi ti tvoje i?čupa?e

Zatrimo svaki kr?teni trag
Uni?timo svetlost ?to slabost
Im poji, ne dajmo drevnost na?u
O majko, zakleto sinovi tvoji!

Zatrimo svaki kr?teni trag
Zgromimo svetlost ?to u la?i stoji
Jedino drevna matero ti si
Slave te sinovi tvoji
Strah nek' bude im jedina nada
Smrt i bol siguran dom
U trenu kad gordo zausti? majko
U poslednjem govoru tvom!

Slepoga gavrana krila su nosila
Od visina Prokletija sve do
U ti?ine Dunava
Proli mi krvcu preko kamena
Kruna trnja u blatu zga?ena
?iva mi rana ostala
Breme gorko, telo mi trovala
I nikada nije zacelila

"Te?ak je teret vremena
večnih zima i snegova"

Očajno srce bez spokoja
Vodi kroz senke beskraja
Grli ni?tavilom zaborava, jer
Mertva se du?a tetura precima
Ka kraljevstvu mrtvih gavrana

Bezimenom pesmom zvana
Mrtva se du?a vuče ?alosna
Kroz kraljevstvo mrtvih gavrana