Za kosti otaca, srca sinova i braće!
Somljena nam koplja jasno pokaza?e put
Nek puknu lanci,kad se nebo zacrveni
Zovu nas ratne trube,mač je podignut!

Znao je Svarun da ga bogovi vode
I Perun sa budi,tutnje gromovi slobode
Devet rana svakog dana peku dok je ?iv
Na oru?je! Proključala je Slovenska Krv!

Slava Morani! Slava!
Slava Morani! Slava!
Drhtalo je sve pod nama,pljuvali smo krv
nema zlata ?to plaća slobodu!

Pod ovim plavim svodom
pred moćnom Dunav-vodom
sa groblja ?irokog
poveo nas Perun - bog!

Ustaj mati zemljo,di?i glavu
Natkrio te oblak olovni
Spustila se magla sa planina
Poljem gazi vetar severni

I nebo pustilo je glas
Kroz noći olujne

Ustaj mati zemljo!
Ustaj mati zemljo!

Pozdravlja te zvezda Danica
Noćne smotre večna zvanica
Na čelu joj brazda velika
Ranila je noć od čelika

Ustaj mati zemljo!
Ustaj mati zemljo!

Pozdravlja te sneg sa planina
Hladni pokrov mrtvog kamena
Bukti nebo, tuku gromovi
Do?lo vreme da se probudi?.

Gori nebo kao buktinja
Podla noć se tiho prikrada
Crni pla?t joj vec na ?umama
Zapleo se među kro?njama

Hromi Dabog stajao na stenama
Sluge svoje pozvao glasom ratnika

Večernja zoro
Zatvori kapije
Sunce da sakrije?

Luna se rodila
Da bi nas vodila
Groblja se otvorila
Hromom vuku progovorila
Čuvaj kosti ove zemlje
Čuvaj tajne starih dana

Jo? nas ima, jos krv teče
Iz dubina razjapljenih rana

Kad ratne trube obri?u
Sa starog mača pračinu
I davne rane otvore
Čeljusti svoje pohlepne

Kada se dignu zastave
Sinovi kada nastave
Putem gde stado?e očevi
Tamo gde pevaju grobovi

Vodiće nas Perun, silni gospodar visina
Sin oluje, otac groma,
Zvaće nas na?e reke da ?irimo jedra
Gore glave, oko nas su bogovi od srebra

Vodice nas Veles, mračni gospodar dubina
Bodriće nas pesma načih vukova s' planina
I kada nam krv poteče niz slomljena rebra
Gore glave, gledaju nas bogovi od srebra

Bogovi od srebra!

Vetrovi zapada, vetrovi istoka
Među vama kula visoka
Vetrovi severa, vetrovi juga
U toj kuli groblje vekova

Crna stena i bela stena
Prete nekom drugom vremenu
Zarobljena, zaboravljena
Dva bo?anstva u kamenu
Zaboravljeni u kamenu

Zastade noć
Nad ovim carstvom kamenim
Krvari nebo nad nama
Izvuklo mač svoj plameni

Crna stena i bela stena
Prete nekom drugom vremenu
Zarobljena, zaboravljena
Dva bo?anstva u kamenu

Razdvaja ih bistra voda
U kojoj se vile kupaju
Zgrabila ih hladna zima
Snegovi im grudi pokrili

Pru?ila Morana ledene ruke svoje
Sred njenog dlana dostojanstvo plesalo je

Grabila Morana dah ?ivota pune ?aka
Crnim kand?ama srca cupala

Budi se dan
Le?inari ra?irili krila
Čeka ih gozba gde bitka je bila velika

Budi se dan
Surove ptice osvojile nebo
Slomljene kosti raznosile svetom

Pevalo hiljadu mačeva
Pod senkom starog meseca
Svarun je pesmu slučao
Devet ga rana bolelo

Zora se poljem prosula
Zemlja od krvi pijana
A seda glava slovenska
Pod slobodnim suncem klonula.

Palo sunce iza brda
Pokrila ga zemlja tvrda
Stade mesec nad prostranstva
Pun siline,dostojanstva
Gleda kako sa planina
Vetar nosi zvuk davnina
Vode teku, vatre gore
Knez visokih ?uma zove...

Palo sunce iza brda
Pokrila ga zemlja tvrda
Poletele noćne ptice
Na?e sestre grabljivice
Digle se sa trulih grana
Da proslave smiraj dana
Vode teku, vatre gore
Knez visokih ?uma zove

Plava krv
?umskog ratnika
Podivljala, proključala
Među kro?njama

?irom noći
Smeh se prosuo
Hladan vetar ga na dlanu
Svetom nosio

Vode teku, vatre gore
Knez visokih ?uma zove...