[Instrumental]

Obican dan, dosadna prica,
Zivot je nekad samo navika,
Isprekidan niz, slucajnih slika,
Poznata muzika...

Molim Boga za jos vremena,
Ali ogledalo me podseca:
Da je mladost prosla
I da je jesen dosla.
Da andjeli su tu pred vratima!

Dolazi mrak, noci bez sna
Molitva na bledim usnama
Osecam strah, blizi se cas,
Otkucava u mojim grudima...

U sobi mrak, i ponoc je prosla,
Dok grad spava neko razmislj
Muce ga sumorne misli, teraju san
Sta nosi novi dan?

Kad horizonti zatvore krug,
a molitve prizovu Bogove
da ispisu znak na nebu!

Ruse se snovi, zaustavljas dah
Osecas kako budi se strah
Dok gore hramovi!

Paklena industrija
Prodaje karte za raj.
Dusu ti otimaju
Kazu da svemu je kraj

Dok radja se sunce i pocinje dan
shvatas da nisi sam...

Jos nije kraj
[Drzis zivot u svojim rukama]
Postoji sjaj
Vidim ti u ocima!

Paklene horde se vrte u krug
Kradu ti dusu, menjaju sudbinu
Nad crnim oltarima

Sve vise tones, vec vidi se dno
Mislis da stvarno sve je gotovo
Dolazi Sudnji Dan!

Postoji mesto gde moji duhovi lutaju
Gde nocu traze kutak da se sakriju.
Postoji kljuc sto tajna vrata otvara,
Izgubljenog sveta, naseg malog svemira

Kazi mi, gde su sada nasi tragovi?
Kuda vode staze kojima smo hodali?

Jos samo ovaj put, za jedan zivot, bice mi dovoljno
Pronadji izgubljeni kljuc, dodirni me ponovo.
Jos samo ovaj put, reci mi da znam
Kad budem nestao, da necu biti sam

Trazio je svetlost, a krenuo u mrak
Dva koraka srece, jedan korak nepovrat
Jednog hladnog jutra, reka ga je vratila
Kilometar nizvodno od malog svemira

Legenda kaze da jos prati tragove
Da u gluvo doba jos se cuje eho molitve:

Umoran od lutanja, po dolini grehova,
mrzeo sam svaki korak svoj.
Odjek bolnih jauka, ledi krv u zilama
Skelet i meso, lako razdvaja

Slusao sam price zle, lazne reci, prevare
davno pocupanih jezika
Video sam svoje zlo, crno seme iskonsko
Mrzeo sam ceo ljudski rod

Da li budan sanjam san?
Da li vrata pakla otvaram?

Novi dan me budi iz sna
Osecam da plovim morem sto zivot zove se,
Da nadjem novi svet

Potrazicu sve dobre vetrove
Da vode me do granice gde mrznja prestaje
a vecnost pocinje!

Tamo gde sam bio nekad davno
Tamo gde sam sanjao
Da smo svi cuvari jednog sveta
Punog magije!

Nekada mrzeo sam
Mislio sam da je more, zivot more beznadja
kojim plovim sam

Al' nazirem i druge brodove
Zajedno mi idemo do krajnjih granica
Punim jedrima!

Kao da znam taj osecaj
Kada ti vreme u nepovrat krene
Kad javi se to secanje
Na jednu zimu i neke snegove...

Kao da svet polako nestaje
Dok hladne ruke brisu godine
Ledi se dah dok trazim tragove
Jos uvek cujem one glasove

Sto nocu bude me
Imenom zovu me
Kazu da odlazis
A meni ostaje:

Samo bol i strah
Da prekriju me kao snegovi
Jos osecam ledeni dah
Il' je to samo vetar severni?

Iako znam da vreme leci sve
Ponekad obidjem nase parkove
Pozelim tada da pojavis se
I da ozivis sve zimske duhove

Dok guta me mrak
Brojim sate da prodje me panika
Zaustavljam dah,
Opet pocinje igra bez granica...

I znam, da bogovi,
vode me do pobede
I znam, da dolazi dan
I blizi se cas da se ostvari san!

I svaki je dan
Nova pretnja da nada ce nestati
Al' istinu znam,
Nisam jedini koji ce ostati!

Jer ti, ti si isti k'o ja
Tvoj zivot je muzika
I znas, da dolazi dan,
Da blizi se cas da se ostvari san!

Da li osecas
dodir bogova?
Ulazis u moj,
Egregor!

Dosao je iz nekog sveta meni dalekog
Nosio je kofer prepun muzikom
Voleo je da prica o cudnim tajnama
Licio je na junaka iz filmova

Gledao je sa tugom [u ocima...]
Kako dani srece prolaze
Lutao je dugo [trazio san...]
Sasvim sam...

On je kralj svih lutanja
On nosi sve te price,
pod sesirom proleca
Magija, tih secanja
Jos u meni cuva carobnjaka
Iz davnih godina...

Toga leta pricala je cela ulica
O toj noci kad je cudnu pesmu svirao
Jos se secam te muzike i stihova
Mislim da se pesma zvala: Magija....

Otis'o je brzo [bez pozdrava...]
I niko ne zna gde je nestao
Lutao je dugo [nocima...]
Sasvim sam...

Putnik na raskrscu
Kod nove neizvesnosti
Dok tama nestaje
On krece se ka svetlosti!

U proslost putuje i budi secanja
Prolaze zime, redjaju se proleca
Zablista Sunce nekih sjajnih godina
Cuje se pesma davno palih svetova

Prolaze decenije, huje stoleca
Jos jedna stanica na putu beskraja
Mnogo je putnika sto ovde dolaze
Bezglavo jure dok vozovi prolaze

Taj cudni putnik znam da uvek bice tu
Cesto ga ugledam u ogledalu
Znam da me uvek ceka na svom raskrscu
Svetlost i tama dele istu sudbinu!

Jedan zivot, a bezbroj puteva
Mnogo lazi, a jedna istina!

Mislila je da su oblaci kise
Sivilom pritisli zidove sobe
A njene suze su mutile vode
Iz kojih brodovi davno otplovise

Kako zivot izgubi smisao
Kad pojavi se pitanje: Zasto?
I sve je pusto k'o prazna misao
Jutro je, a nekom je sunce vec zaslo...

I tiho prekriva je
Zuti pokrov svih godina
To je samo lisce...

Minulih jeseni... To su samo magle...
Minulih jeseni... To je samo...
Strah...

Odsanjala je sve divne snove
Zaboravila laku noc
Zasto sve reci tako bole
Kad najcarobnija izgubi moc?

I gledaju je zbunjene slike
Fotografije suncanih dana
I uramljene kao da disu
Svakim dahom pisu rec:
Sama...

Duboki druze, pred tobom stojim,
a obracam se tvome mraku
Silne demone u sebi brojim
Ispruzi ruke svome malom bratu!

I ja sam isti k'o i ti
Gutam svasta godinama!
Hranim demone nezasite
Za ljudske jade [ja sam ambis...]

U meni, svetla nema vise...

Nek meni ostanu moje muke
I devet krugova moga jada
Pruzi mi ruke, moj gordi druze
Otvori odaje tvoga Hada!

Zarij mi nokte u vrelo meso
Pokidaj vlakna ogranicenja
Nek proguta me tvoje grotlo
Voli me do [ustolicenja...]

Mislis da si veliki
Pod maskom lazne skromnosti?
Slepom mrznjom gradis zamak
Svojoj sujeti

U hodnicima zavisti
Smisljas lazne istine
Sa licemernim osmehom
Ti kralj si prevare!

Jednog dana ti ces sve izgubiti
Nista osim kajanja ti nece ostati!

Tanka je linija...
Izmedju dobra i zla
Mracni su ponori...
Ljudskog nistavila

U bolesnome zanosu
Si tudje greske brojao
Gazio po svojoj braci
Nisko padao!

Kada te svi napuste
I sam sa sobom ostanes
Molices na kolenima
Da ti oproste

Znaces tada da si sve izgubio
Onog dana kad si samog sebe izdao!

Dobro znaj da vreme svima ce presuditi
Na svome putu svako sretne istinu!
Tvoje trnje svojom krvlju cu zalivati
Ja idem napred, ti ces iza ostati!

Ako nekad umrem tuzan
Bez igde ikoga
Ako nekad sklopim oci
Bez zadnjeg pozdrava

Ostace iza mene tocak vremena
Zavrti ga u ritmu nasih pesama!

Ako nekad podjem stazom
Kojom su hodali
Svi oni ljudi sto su
Vecnost trazili

Potrazite me tamo gde su otisli
Svi oni putnici sto nisu shvatili

Da zivot traje jedan tren,
Da brzo prodju godine
Da svi smo samo secanje
Sto kao eho odzvanja kroz vreme
Da, svi smo culi tu
Pricu o jednom coveku
Sto odgovor je trazio
A pitanje, davno izgubio

Sve price o zivotu
Imaju slican kraj
I bas tu, posle svega
Dolazi istina

I zato zivi, iskoristi svaki dan
Kao da je poslednji i budi siguran:

[Instrumental]

First, when there's nothing
But a slow glowing dream
That your fears seems to hide
Deep inside your mind
All alone I have cried
Silent tears full of pride
In a world made of steel, made of stone

Well, I hear the music
Close my eyes, feel the rhythm
wrap around, take a hold of my heart

What a feeling, being's believing
I can have it all, now I'm dancing for my life!
Take your passion and make it happen
Pictures come alive, you can dance
Right through your life

Now, I hear the music
Close my eyes, I am rhythm
In a flash it take hold of my heart!

What a feeling [I am music now!]
What a feeling (I am rhythm now!)
I can have it all, now I'm dancing for my life!
What a feeling [I can really have it all!]
What a feeling (Pictures come alive when I call!)
I can have it all, now I'm dancing for my life!