Pred kapijom večnosti
Bez ?urbe i bola dolazi kraj
Čekaju na nas jahači po?asti
Da krenu u pohod svoj

God of darkness sleeping this night
Time to kill, ready to strike
Dreams of insanity, fear and despair
Slowly slipping into nowhere

Pomoli se sada usnuli bo?e
Jer večna glad i mrak za tobom se?u
U beskrajnu tamu kostiju i ko?e
Da ispere? savesti svoje gri?u

God of darkness sleeping this night
Time to kill, ready to strike
Dreams of insanity, fear and despair
Slowly slipping into nowhere

Krv u venama spremna je na sve
Samo je pusti napolje nek oboji tle
Nek kapne u mrak i svetlosti zrak
Pretvori je u glas ?to doziva spas

Dugo je tama u mom telu
Pristajem na sve bez straha sada
Pred sobom vidim budućnost celu, kao krvavu strelu
Leti ka meni, sti?e me kad tad, osecam pad

Pevajući svoju elegiju
Jadikovanje mračnim carstvima
Jednom pado?e, nikad vi?e
Vaskrsli hor drevnog kraljevstva

From the dark past, thy renewal
Has brought them to thy ancient throne
Embalmed in dust of years before
A thousand year curse has been sealed
Singing their funeral dirge
Lament for dark royalties
Once failed and never again
Followed by the choir of an ancient kingdom
Now rise, forever

Thou shall rise followed by ice wind and northern lightnings
Triarchy of souls, which will never find rest gathered in sin

Iz davne pro?losti
Na presto donosi
Usnula povorka
Hor drevnog kraljevstva
(Večno pevaju kroz noć)

Greeting thee to stand above them
To rule again, to pant thy seeds

As the midnight hour awaits
The sound of silence is pounding my soul
The last vestige of hope is behind those walls
The eternal ice!
The labyrinth has broken once again
Thy has fallen by my hands
Heavenly light in the distance the time is now
Break free!

Odlazim negde gde vreme je stalo
Hoću put, hoću svetlost!
Hoću izlaz iz ove tame
Svega ovog dosta mi je
Lavirinta, bola, drame
Uzalud čekam, jo? uvek tra?im
Uporno zovem, niko me ne čuje
Pro?lost je svuda, ona goni.
Kuda nas zove, kuda vodi
Ovaj ?ivot bez mnogo reči?

Ponoć izvire
Noćas te?i me du?a sna
Du?a koja gradi hram
Mog svetla koje je do?lo do dna

In this hour of darkness
I come forth with urge
For truth and constellation.
Mystic long forgotten tongue speaks within me
Exaudi domine vocem meam!

To this prayer I succumb,
The candles are burning colder now,
Through malice and darkness I see
Lux intenebris lucet
Lux veritatis

Kada gre?nici spoznaju strah
Zidovi bola postaće prah
Razapet na sopstvene la?i
Zaslepljena uz prazna obećanja
Gre?na du?a izlaz uvek tra?i
Kratkom molitvom pomilovanja
Kruna trnja sada me probada
Niko me ne čuje
Ona ste?e, sve nas ve?e.
Kuda se?e
Ovaj ?ivot bez mnogo svetla?

Ponoć izvire
Noćas te?i me du?a sna
Du?a koja gradi hram
Mog svetla koje je do?lo do dna

Razbijam led ovih zidina
Ostavljam večni trag
Uskoro biće slobodan
Davno uhvaćen zrak

Misli lutaju prljavim nebom
Lete u beskraj gde ničega nema
Ovog trena mislim telom
Jer srce moje i du?a drema

Prazno sve je, svuda pustinja
Prepuno sve je totalnog besa
Svaka moja misao je odbegla
Negde tamo u nebesa

Imprisoned soul cries out
For in this cage of flash and bone
And milk white skin,
She has dwelled.
In agony and despair
Time still flows through her veins
Making wounds, that will burn
Eternally...

Vreme je!

Vreme je! Sti?e me strah, da li je san
Mo?da java, ne znam sada
Ne znam ?ta sam, govorim svima
Verujem samo svojim očima

Vreme je! Slu?aj me sad, ja sam taj glas
Realnost pada pod nogama
Jednom u tami dobiće? krila
Poleteće? kad ne bude stida

Nastaje strah, postaje zvuk
Zvuk koji donosi tonove bola
Bol odnosi slatku nadu
Ka beskrajnim putevima neba

Pitam opet, ali nema ga
Glasa koji daje odgovor
Evo ponovo hvata me trema
Jer padam u poznati ponor

The time is hidden
Closing all doors of mind
It circles throughout your veins
Crawling out of my skin, wounds are deeper
My twisted mind is calling you...

Vreme je!

Vreme je! Sti?e me strah, da li je san
Mo?da java, ne znam sada
Ne znam ?ta sam, govorim svima
Verujem samo svojim očima

Vreme je! Slu?aj me sad, ja sam taj glas
Realnost pada pod nogama
Jednom u tami dobiće? krila
Poleteće? kad ne bude stida

Izgubljene du?e jedna drugu tra?e
Tamo gde se tamna skuplja rosa

Kristalno čista, al' pra?inom okovana
(Korenje su okovi, kora njihova ko?a, crne grane srca njihova)

Korenje su okovi
U kro?njama abonosa

Jedna drugoj ruke pru?aju
Pod mre?om tame ?to pokriva rosa
Vetar koji poji tiho
U kro?njama abonosa

Kristalno čista, al' pra?inom okovana
(Korenje su okovi, kora njihova ko?a, crne grane srca njihova)

Korenje su okovi
U kro?njama abonosa

Posmatraju daleko u daljini
Li?će ?to vetar ih nosa
Dve du?e zarobljene zauvek
U kro?njama abonosa

Kristalno čista, al' pra?inom okovana
(Korenje su okovi, kora njihova ko?a, crne grane srca njihova)

Korenje su okovi
U kro?njama abonosa

Morena, Morena
Tamnim velom u?asa prekri sve
Tvoje znanje večno je
Al' ti du?u hladi, ledi je

Spusti se pod zemlju čedo moje
Pređi preko uskog mosta, čuvaj se
Ispod teče reka suza koju
Isplaka?e du?e večno proklete

Kapija nava se otvara
Da prigrli potomka
Posle sedam eona
Treće carstvo osvaja

Dolazi, nastajem, padam, al' ustajem
(Kapija nava se otvara)
Slu?aj me, ne la?em, poslednja ostajem
(Posle sedam eona)

Starim zlatom zakuj oči
Bori se, ljudske grehe ne gledi
Plakati nemoj, kasno je
Suze la?ne mogu te samo oslepeti

Spusti se pod zemlju krvi moja
Pređi preko uskog mosta, čuvaj se
Ispod teče reka suza koju
Isplaka?e du?e večno proklete

Kapija nava se otvara
Da prigrli potomka
Posle sedam eona
Treće carstvo osvaja

Dolazi, nastajem, padam, al' ustajem
(Kapija nava se otvara)
Slu?aj me, ne la?em, poslednja ostajem
(Posle sedam eona)

Sjajni oklopi zaslepeće zle oči
Sa svim ponosom i sećanjem na pro?lost
Reči na?ih očeva, ?to u srcima večno nam odjekuje
Da čelik se hrabro?ću kuje

Glas mudrosti neka se od sad pročuje!

Reč gromko izrečena
Svojom ?arkom voljom ispisana
Jača je uvek od onoga
?to je samo u mislima

?Sletela je
Misao vodilja putem do beskraja
Razlila se
Po celom kolu sveta.
Svuda ona nestaje
Zato ovde nek nastane,
Ona je simbol ponosa i časti
Utkana u svaku nit savesti."

Udrite sad svom snagom, pobednički čujte glas!

Reč gromko izrečena
Svojom ?arkom voljom ispisana
Jača je uvek od onoga
?to je samo u mislima

Podignite barjake
Rascepite nebo
Duh predaka nek zaposedne
Svako čelo jedro

U bogovima svojim
Nek' nikad ne nađu spas!

The darkness is created
Death, war, fear of misery
The pain of unsuccess
Triumph of victory
The unknown - the symbol of fear

Sada ?elim da znam
Da znam misli boga
Zvuk, glas i razlog
Svega toga

I am not afaid of hell
I fear of heaven
Killed by loneliness
Struggle and defeat
The knowlegde of life
Now I clearly say the words:
Odlazim zauvek!

Now I want inside
In the mind of god
Sound, voice
And the reason for all
The base of hate

Hate to be afraid
Afraid to hate

Bonfires dot the rolling hillsides
Figures dance around and around
To drums that pulse out echoes of darkness
Moving to the pagan sound.

Somewhere in a hidden memory
Images float before my eyes
Of fragrant nights of straw and of bonfires
And dancing till the next sunrise.

I can see the lights in the distance
Trembling in the dark cloak of night
Candles and lanterns are dancing, dancing
A waltz on All Souls Night.

Figures of cornstalks bend in the shadows
Held up tall as the flames leap high
The green knight holds the holly bush
To mark where the old year passes by.

I can see the lights in the distance
Trembling in the dark cloak of night
Candles and lanterns are dancing, dancing
A waltz on All Souls Night.

Bonfires dot the rolling hillsides
Figures dance around and around
To drums that pulse out echoes of darkness
Moving to the pagan sound.

Standing on the bridge that crosses
The river that goes out to the sea
The wind is full of a thousand voices
They pass by the bridge and me.

I can see the lights in the distance
Trembling in the dark cloak of night
Candles and lanterns are dancing, dancing
A waltz on All Souls Night.

Noćas mi san ne kuca na okna
Pokleklog uma, umornog

U očima se prepliću spirale
Vrzmaju likovi dana minulog

Umiri se du?o, jer peskar će doći
Sasuće ti pesak u oči
Tada do spokoja neće? doći
Jer će te jako grebati oči

Umiri se du?o odmah
Pe?čana oluja se di?e
Na oseci pod mesečinom
Topli te vetar sti?e
Tada pod tvojim krevetom
Peskar se hrani strahom
Ko?mar te obuzima
U noći bez počinka

Noćas mi san ne kuca na okna
Pokleklog uma, umornog

U očima se prepliću spirale
Vrzmaju likovi dana minulog

Umiri se du?o, jer peskar će doći
Sasuće ti pesak u oči
Tada do spokoja neće? doći
Jer će te jako grebati oči