Jezivi noćni koridori
I ukleta raskršća magle
Oči vilajeta tamnih
Glasnici podzemnog daha!

Noćima čujem vaš potmuli huk
Dok usahli vetar raznosi seme
U branjeno doba da samotni muk
Strese sa sebe života breme

O gluva, mrtva noći bez zvezda
Oduvek sanjam tvoj sumorni svod
Prozor u svet zgaslih ideja
U tebi se ogleda sav zagrobni dol

Ponoćne svite ja osećam glad
Načeta sveća na raskršću gori
Pustinjak željan sopstvene krvi
Ka naručju vašem bezazlen hrlim!

Srce divljoj vatri
Duša sinjoj mori
Da sva ova krv
U pepeo sagori!

Srce divljoj vatri
Duša sinjoj mori
Kuljaj žeravice
U pepelu zbori!

Dugo sam putov'o, pratio
Junskoga sutona trag
Mokar i blatnjav, iskao
Nižnjega neba prag

Tamo gde studen otima zrak
I pijano sunce spi
U naručju blede kuge
Sa peharom zaborava

Dugo sam putov'o, sledio
Vukova mrtvi lavež
Iz srca tame šumskih dubina
Do korena svemira samog

Ovde gde izbija iskona luč
Za dušu je ona pridavila svet
Sveg postanja tajna i ključ
Velika zmijska avet

I gleda me sad ta nesveta guja
Pogledom stranim crna i ljuta
Misli mi kradom izjeda sumnja
Dok očima zmijskim lovi i luta

Dugo sam putov'o, pratio
Junskoga sutona trag
Iz srca tame šumskih dubina
Do korena svemira samog

[instrumental]

Ne da zemlja preispodnjem
Da komada modru strv'
Još prokleta, nekrštena
U mom telu lipše krv

Usnulo se srce budi
'pak na grobu venac crn
Smogla mi je zloba ljudi
Zariti u nedra trn

Nespokoj u gluvo doba
Svako veče isti zov
Da ustane sva grozota
I u zverski krene lov

Od trnja se diglo srce
Ogrezlo u nečistoći
Na raskršću bledo lice
Selom hodi u po' noći

Nespokoj u gluvo doba
Predvodi ga vražji zov
Odričem se mrtvog sveta
Neka živi spozna gnev!

Nespokoj u gluvo doba
Uhodi me vražji zov
Odreklo se srce sveta
Da mu sruči sav svoj gnev!

Peni mrklo u srcu od trnja
Mrtva krv i od noći crnja
Brizga mrak iz srca od trnja
Crna glad od same smrti crnja

Jutro u visokom dolu
U uvali ćuti rana
Suvom smrekom natkrivene
Oblak poji suterene

Nesanica na ivici plača
Zaudara buđ i ilovača

Zubat kosak sve je duži
Mrklim svodom oštri rub
Nejač noći krenula je
U žetvu na ljudski rod

Bije mesec nad ledinom
U čeljusti studen zub
Okrvavljen mesečinom
Prazan grob mu skriva dub

Sinji kao hladna svetlost
Neće da me jede crv
Ledena k'o bleda zvezda
Nečista je moja krv

Na krilima noćnog vetra
Jedrim kao truo list
Iz daljine vidim selo
Gore krošnje, stari put

Tamo kud je grane svoje uperio dub
Čovečjom sudbinom osladiću zub
Tamo gde je koplja trošna ukrstio vres
Svakim živim stvorom nahraniću bes

Pohlepa i glad
Nezasiti jad

Na večernjem lahoru
Po poslednji put
Sa groblja se spušta
Divlji leptir žut

Ne zabravljaj kapiju
Ni prozorska okna
Noćas tebi navraća
Moja tajna najveća

I ne moraš kuditi
Srebrom, pa ni glogom
Noćas tebi donosim
Svoje zadnje zbogom